JA U DATIM OKOLNOSTIMA

Po Stanislavskom, "Ja u datim okolnostima" predstavlja jednu od vežbi koje su sastavni deo glumačkog treninga:

1. Ja na kiši - Imam kišobran, ili nemam kišobran. Kako moje telo reaguje na kišu? Da li je ona hladna ili topla?

2. Ja idem ulicom po vrelom danu - Da li se znojim? Hodam li sporo ili brzo? Kakve su mi grimase?

3. Ja čekam u redu pred šalterom - Da li žurim? Posmatram li ljude? Da li me neko iritira? Da li me neko čeka? O čemu razmišljam dok čekam?...

I tako redom mogu se nabrojati razne okolnosti. Ovo je sjajna vežba za koordinaciju pokreta, koncentraciju i  razvijanje mašte. Međutim, mnogi glumci upadaju u zamku ove igre koja ih ne ispušta kasnije tokom njihovog profesionalnog angažovanja. Ne izlaze iz svojeg "Ja" iako je potrebno proniknuti u karakter lika koji se pretvaramo da jesmo u trenutku igre. Taj lik sigurno ima svoje reakcije na kišu, svoje grimase, svoj glas, svoj smeh, svoj hod...Za to nam je potrebna transformacija (pretvaranje, preobražaj) koja nije jednostavna, ali veštom glumcu je moguća.
Primer - Meril Strip

U datim okolnostima na sceni bez "Ja".

Gluma je "ja sam kao" a ne "ja sam". Prvo je istina a drugo je laž.